Ova čarobna kapa nastala je jednog hladnog decembarskog dana. Da, da, jednog decembarskog dana.
Kapa u spljeskanoj perspektivi
Anđina čarobna vunica je baš zato i čarobna. Sve nastaje u vrlo kratkom roku. O tome šta je inspirisalo će vam ona pisati, čim se malo razgiba i skupi hrabrost da zaviri u ovaj blog. Znate kako je… zima, meda i to. A sada dolazi proleće.
No, pre nego što ono stigne, prikazaćemo zimsku kolekciju iz Anđine radionice. Eto, za razliku od kolekcija visoke mode u kojima se sada plasira moda za jesen/zimu 2011, mi idemo u korak sa (s ili sa – rećiće Letorka, kad završi sa Buntovnicima) vremenom.
Kapa iz perspektive jedne ptice
Tanja još uvek nije na glavu stavila ovu kapu (bar je nismo videli). Čeka onog pravog. A ionako je Oliveti ona mnogo bolje stajala.
Kako bi Tanja izgledala otpozadi da je nosila kapu
Jedan sasvim bočni pogled na kapu (opet bez Tanje – nije ponela naočare za sunce da bi se slikala, iako Anđa nije predvidela naočare uz kapu)
Eh. O tome koja je kapa grejala Tanjinu glavu, a koju je Oliveti na kraju dobila videćete na narednim stranama. Sada malo detalja, pleta i boda, za vunokusce.
Detalj kape, bez perspektive
A da, nema više detalja za ovu kapu
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment